САВАНОВИЋ: БИТКА НА КОЗАРИ СИМБОЛ ОТПОРА ФАШИЗМУ И ЈЕДИНСТВА СРПСКОГ НАРОДА

ПРИЈЕДОР, 2. ЈУЛА /СРНА/ -  Министар рада и борачко-инвалидске заштите Репбулике Српске Миленко Савановић изјавио је данас да је Козара била и остала симбол великог отпора фашизму и јединства српског народа са овог простора, који је поднио највећу жртву.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић изјавио је данас да је Козара била и остала симбол великог отпора фашизму и јединства српског народа са овог простора, који је поднио највећу жртву.
Савановић је рекао да су се на Козари у ово доба 1942. године водиле велике борбе бројчано много мањег партизанског покрета и непријатељске војске, њемачког окупатора који се уз помоћ усташа и Независне Државе Хрватске окомио на овај простор.

„Овај простор је био комуникацијски веома интересантан, као и због тога што је структура становништва била српска и као таква била је на мети фашизма, а посебно НДХ“, рекао је Савановић новинарима на обиљежавању 75 година од Битке од Козаре.

Он је подсјетио да је у борбама на Козари однос партизанских јединица био око три хиљаде према 20.000 домобрана и усташа, те 11.000 фашистичких официра.

„Највећу жртву доживјело је цивилно становништво Козаре, јер је 68.000 депортовано у логоре Доња Градина, Јасеновац и у многа друга стратишта српског народа“, нагласио је Савановић.

Он је додао да партизански отпор није био довољан да спаси цивиле, те да је Козара и симбол страдања српског становништва.

„Овдје боли чињеница да су страдала дјеца. То потврђује да је била намјера да се српско биће биолошки уништи и у томе су, нажалост, успијевали када је ријеч о овим просторима“, рекао је Савановић.

Овај историјски догађај организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, чији је Савановић предсједник.

Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном дијелу планине, 15 километара источно од села Међувође.

На Козари је од 10. јуна до 15. јула 1942. године страдало 10.000 бораца и 40.000 цивила.

Ова битка, у којој су малобројне партизанске јединице браниле народ у збјегу, била је значајна за цјелокупни партизански покрет отпора јер је представљала примјер јунаштва и одлучности бораца пред надмоћнијим и добро наоружаним непријатељем.

Историчари су прикупили податке о 33.398 побијених бораца и цивила, док судбина многих до данас није позната.