САВАНОВИЋ: РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕ РЕЗУЛТАТ СВИХ СРПСКИХ ЖРТАВА

НЕВЕСИЊЕ, 8. ЈУЛА /СРНА/ - Свечана академија поводом обиљежавања 142 године од почетка устанка  у Херцеговини - прва "Невесињска пушка".

Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је вечерас у Невесињу да је Република Српска резултат свих српских жртава, од Отоманске империје, Аустроугарске, НДХ и 90-их и да то треба усађивати у свијест младим генерацијама.
„Бојим се да идеологија из 19. вијека није завршена и зато требамо да упозоравамо на све што нам се дешавало у историји“, рекао је Савановић на академији поводом обиљежавања 142 године од устанка прва „Невесињска пушка“.

Он је нагласио да нема мјеста подјелама, политиканству и антагонизмима у српском народу.

„Мали смо да бисмо се дијелили и свађали када је у питању национално питање и опстанак Републике Српске“, истакао је Савановић који је предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Он је нагласио да је српски народ увијек проливао крв борећи се за слободу, а да слобода нема алтернативу.

Савановић је навео да су у херцеговачким устанцима мали људи, честити домаћини, ношени идеалима слободе стајали пред непријатељем и постали велики хероји.

НЕВЕСИЊЕ, 8. ЈУЛА /СРНА/ - Свечана академија поводом обиљежавања 142 године од почетка устанка у Херцеговини - прва "Невесињска пушка".

Посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта рекао је да је прва „Невесињска пушка“ најважнији историјски догађај српског народа у првој половини 19. вијека.

„Иако херцеговачки устанак није остварио крајњи циљ, његови јунаци су остали трајни узор многим генерацијама које су се бориле за слободу“, рекао је Линта који је замјеник предсједника Одбора за дијаспору.

Он је додао да би друга и трећа „Невесињска пушка“ требале добити пуно већи значај у уџбеницима.

Линта је нагласио да је народ невесињског краја дао велики допринос за слободу српског народа.

„Српски народ западно од Дрине успио је да оствари свој сан – Републику Српску која ће, надамо се, живјети навијек и чувати слободу и српски народ“, рекао је Линта.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић подсјетио је да су прошле 142 године од када су наши преци испалили прве хице против Отоманске империје, која је владала 500 година.

„Сви ми који смо рођени послије и живјели у седам држава морали смо да чујемо шта су урадили“, рекао је Авдаловић, наводећи да је призната и Невесињска пушка 1941, али и 1992. када је овај крај дао велики допринос стварању Републике Српске.

„Република Српска је круна `невесињских пушака`. Зато вас позивам да је сви чувамо као своје чедо“, рекао је Авдаловић.

Он је изразио задовољство што ове године манифестацију „Невесињска пушка“ заједнички обиљежавају Београд и Бањалука.

Потпредсједник Борачке организације Републике Српске Војин Гушић нагласио је да је прва антифашистичка пушка опаљена у Невесињу и да то спомиње и руска историографија.

 

НЕВЕСИЊЕ, 8. ЈУЛА /СРНА/ - Свечана академија поводом обиљежавања 142 године од почетка устанка у Херцеговини - прва "Невесињска пушка".

Гушић је апеловао на надлежне институције власти да посвете више пажње томе да дјеца у уџбеницима могу више научити о три невесињске пушке и истини о историји српског народа.

Свечаној академији, на којој је изведен и културно-умјетнички програм, присуствовали су и посланици у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и Драган Ристић, те изасланик српског члана Предсједништва Младена Иванића Славко Вучуревић, представници јавног и културног живота Невесиња.

Обиљежавање „Невесињске пушке“ биће настављено и сутра у 10.00 часова парастосом код спомен-обиљежја погинулим устаницима у селу Крекови и у 10.15 часова полагањем вијенаца на спомен-обиљежју.

Прва „Невесињска пушка“ избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга „Невесињска пушка“, познатија као „Улошки устанак“, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

„Невесињска антифашистичка пушка“ представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.