АНДРЕА ДОРИЋ: БЕЗ ЉУДИ КОЈИ МОГУ ДА СТВАРАЈУ НЕМАМО БУДУЋНОСТ

ДОРИЋ

Република Српска мора да иде у правцу изградње друштва знања и одговорности. Знање је основ свега и ту велику улогу мора да одигра образовни систем, рекла је у интервјуу за “Независне” Андреа Дорић, делегат у Вијећу народа Републике Српске и кандидат Социјалистичке партије за Народну скупштину РС из Изборне јединице 3.

Говорећи о родној равноправности истакла је важност едукације жена, те да жене морају унутар себе да изграде однос самопоштовања и да разбијају стереотипе које им је наметнуло традиционално обликовано патријархално друштво.

“Битно је да отварамо ове теме у јавном простору, да вршимо едукације и да доносимо законске прописе који ће побољшати положај жене и уравнотежити мушко-женске односе за добробит нашег друштва и наше земље”, истакла је Дорићева.

НН: Најмлађи сте делегат у Вијећу народа Републике Српске и једна сте од ријетких жена на тако одговорној функцији. Колико је тешко бити жена у политици?

ДОРИЋ: Позиција делегата у Вијећу народа РС захтијева велику политичку одговорност, професионализам и разумијевање друштвених и политичких процеса у Српској, али и изван ње. Позиција жене у политици у нашем друштву тражи велико улагање у ширење свога знања и својих професионалних вјештина. Свака жена која одлучи да се бави политиком у нашем, још увијек патријархалном друштву, мора да буде спремна на велико стрпљење, опрезност и непрестану борбу са стереотипима. Ми смо још увијек недовољно либерализовано друштво гдје је позиција жене, позиција подређене и често недовољно схваћене особе. Међутим, задњих је година ситуација много боља него прије више од једне деценије. У Социјалистичкој партији и међу нашим коалиционим партнерима постоји велики број успјешних жена које трасирају пут равноправности жена у политици у Српској. Та промјена је настала као дио процеса либералног и демократског сазријевања односа нашег друштва према позицији жене у њему. Тај процес није лак и он још траје. Борба жена за полну једнакост и учешће у политици у свијету траје више од два вијека и захтијева велика одрицања. Сјетимо се само колико је била тешка борба суфражеткиња за право гласа жена у свијету. Сјетимо се жртава које су поднијеле једна Емили Дејвидсон или бројне друге активисткиње које су се бориле за право жена да учествују у политици. При чему је њихов захтјев био потпуно оправдан. Жене су тражиле само једно природно и логички утемељено право, а то је да доносе одлуке о себи и друштву у којем живе и којем доприносе. Данас жене имају право гласа у већини земаља свијета. У нашој такође. Оно шта нам предстоји јесте борба за изједначавање положаја жена и у другим сферама живота и друштвеног дјеловања.

НН: На који начин је могуће побољшати положај жене у друштву?

ДОРИЋ: Прије свега потребна је одговарајућа едукација жена. Жене морају унутар себе да изграде однос самопоштовања и да саме разбијају стереотипе које им је наметнуло традиционално обликовано патријархално друштво. Оне морају да покажу своју способност и добронамјерност према друштву и процесима у њему. То, прије свега, подразумијева изградњу односа међусобог поштовања између мушкараца и жена. За успостављање таквих односа неопходно је радити на сталном усавршавању жена, развијању њихових креативних и пословних способности, али прије свега олакшавању њихове позиције мајке. То је битно питање у сваком друштву. Жене морају да добијају финансијску помоћ власти у периоду послије порода. То постоји у Српској и то је један велики плус за нашу Републику. Са друге стране, послодавци морају да помажу жене и да имају разумијевања према њиховој потреби да се остваре не само у послу, већ и као мајке. Осим тога, друштво мора превентивно да дјелује на сузбијању породичног насиља над женама. У тешком положају налазе се бројне самохране мајке у Српској. То су категорије људи о којима друштво мора да води бригу. Неопходно је да постоје и едукације за мушкарце. Мушкарци морају да разумију да су жене неодвојиви дио човјечанства, да имају иста права као и мушкарци. Они морају да схвате да кроз добронамјерност и поштовање према женама, као једнакима у породици, у послу, у политици, могу да изграде стабилнији и далеко љепши свијет за све. Зато је битно да отварамо ове теме у јавном простору, да вршимо едукације и да доносимо законске прописе који ће побољшати положај жене и уравнотежити мушко-женске односе за добробит нашег друштва и наше земље.

НН: Питање друштвене стабилности је незаобилазно, који су најважнији аспекти друштвеног уређења којима треба да се посвете институције РС?

ДОРИЋ: Република Српска мора да иде у правцу изградње друштва знања и одговорности. Знање је основ свега и ту велику улогу мора да одигра образовни систем. Поред стварања друштва знања, неопходно је да се посветимо демографској обнови друштва. Без људи који могу да стварају и привређују немамо будућност. Једино је озбиљним субвенцијама могуће покренути демографску обнову. Уз механизме којима би било олакшано и помогнуто родитељство, рјешавање стамбеног питања породица са дјецом, унапријеђено школство и предшколско васпитање, оснажена безбједност, могуће је очекивати демографски раст становништва. У друштву мора да се ствара позитивна клима, оптимизам и да се афирмише креативност. Морамо да се стално усавршавамо, да се истински потрудимо да будемо бољи. Ја вјерујем да то можемо и да је на томе умногоме радио блок позиционих партија у Српској у задњих дванаест година. То је пут који смо трасирали и успјећемо у нашим намјерама да Српској омогућимо љепшу будућност.

НН: Споменули сте да је битан аспект образовање, шта је потребно да урадимо да би образовни систем био још бољи и да би адекватније пратио друштвене потребе у Републици Српској?

ДОРИЋ: Постоје занимања и студијски програми који су из домена друштвених наука и битни су за Републику Српску, али нису комерцијални. Њих друштво мора да субвенционира и одржава. Вјероватно уз мање уписне квоте и слично. То су струке које су неопходне за очување језика, историје, културе, друштвене и политичке мисли. Са друге стране, велики број студијских програма потребно је прилагодити тржишним условима и тржишту рада. То је када је ријеч о високом образовању. Када је ријеч о нижим нивоима образовања, битно је да они прате тржишне потребе. Креирање образовног система не може да буде производ неколицине стручних сарадника који га по функцији креирају. Образовни систем мора да буде посљедица договора различитих актера, од политичке елите, академске заједнице, преко послодаваца до грађана. Ово је фундаментално питање. Добар образовни систем је предуслов за развој друштва.

НН: Радите у Фонду пензионо-инвалидског осигурања. Како гледате на пензиони систем у Републици Српској?

ДОРИЋ: Реформама Закона о пензијско-инвалидском осигурању пензије су од 2012. године до данас повећане за деветнаест процената. Такав раст нема ниједан пензиони систем у региону осим Републике Српске. Свјесни смо да је повећање недовољно у односу на потребе пензионерске популације и зато ћемо да и у будућности идемо ка повећању пензија. Раст пензија за скоро двадесет процената у задњих шест година је доказ да се Српска брине о својим грађанима. Пензије су преласком на трезорски начин пословања, што је производ рада Социјалистичке партије и њеног лидера Петра Ђокића, постале редовне и сигурне. С потпуним правом могу да истакнем да је наш пензиони систем стабилан. У томе највеће заслуге иду Социјалистичкој партији, прије свега нашим министрима Петру Ђокићу и Миленку Савановићу. Знајући све то, увјерена сам да је Социјалистичка партија најважнији стуб очувања политике стварања социјално уравнотеженог друштва у Српској. Вјерујем да ту енергију и добронамјерност препознаје највећи дио наших грађана. С њима смо спремни да изградимо још стабилнију и још снажнију Републику Српску, за добробит свих њених становника и будућност наше дјеце.