„Рак неће чекати да корона прође“, упозорили су недавно стручњаци у Хрватској.

И у Српској је због пандемије број превентивних прегледа за рано откривање карцинома дојке скоро сведен на нулу, а то може бити кобно.

Др Зденка Гојковић, републичка координаторка за борбу против малигних болести у РС, каже да ћемо посљедице овакве ситуације јасно видјети тек догодине, када статистике покажу степен смртности.

Рано откривање

У случају рака дојке, чак и много више него кад су у питању неке друге малигне болести, најдјелотворнији лијек је – вријеме. Ако се рано открије, овај карцином је готово стопостотно изљечив, али у доба пандемије управо је рано откривање доведено у питање.

“Јасно је да рак не може чекати да корона прође, поготово што не знамо колико ће пандемија трајати. Чак и да траје само шест мјесеци, а јасно је да ће потрајати дуже, то може бити кобно. Постоји тачно одређен тајминг за лијечење, иначе тумор напредује и уништава организам”, каже Гојковићева за Српскаинфо.

Процедура

Републички штаб за ванредне ситуације, подсјећа она, још у марту је прописао да се малигне болести морају лијечити по уобичајеном процедури и да је то проритет, без обзира на епидемију. У том смислу Универзитетски клинички центар РС, уз сва ограничења, ради у пуном капацитету. Лијечење већ откривених случајева није доведено у питање, али проблем се појавио на другој страни.

“Смањен је број превентивних мамографских прегледа, поготово у првим мјесецима пандемије. Имамо проблем зато што се мамографија у условима пандемије може обавити само у приватним здравственим установама, а то се плаћа. У УКЦ РС мамографија је покривена здравственим осигурањем, али само за пацијенткиње које су на лијечењу у овој установи”, каже Гојковићева.

Приватне амбуланте

Додаје да ће од Фонда здравственог осигурања РС тражити да се обезбиједи беспалтан мамографски преглед у приватним амбулантама, у случајевима када постоји јасна опасност од карцинома.

Рак дојке је водећи узрок смртности код жена и од ове болести умре више од пола милиона пацијенткиња годишње, упозорила је Свјетска здравствена организација, поводом октобра, међународног мјесеца борбе против карцином дојке, који је ове године прошао у сјенци ковид пандемије.

И у РС бројке упозоравају: годишње се у Српској дијагностификује и до 600 случајева ове врсте карцинома. Добро је што смртност није велика, али за излијечење је кључно рано откривање болести, након чега мора услиједити врхунска дијагностика, која подразумијева савремене апарате и едукован медицински кадар.

“На крају, морамо имати на располагњу све врсте терапије, укључујући био и хемо терапију, радио терапију и оперативне захвате”, објашњава Зденка Гојковић.

Скрининг програм

Додаје да такозвани скрининг програм, који подразумијева масовне и организоване мамографске прегледе потенцијално здравих жена, може спасити на стотине живота. РС нема свој скрининг програм, а није га имала ни прије пандемије, каже она.

“Радили смо само пилот програм, који је почео 2008. и трајао је двије и по године. Била је то велика акција на нивоу БиХ, када је прегледано 35.000 жена, набављени су покретни мамографи, кадрови су се едуковали. Тада је откривено много раних карцинома, који се лијече једним јединим хируршим захватом”, наводи Гојковићева.

Данас таквих акција нема. Спасоносни превентивни прегледи су скоро укинути, упозорава Сузана Кекић, предсједница Савеза жена обољелих од рака дојке “Искра”.

“Једино жене које напипају неку квржицу могу, уз упутницу породичног доктора и заказивање термина, отићи на ултразвук или мамографију. Али, и то је тешко извести, јер су специјалистички прегледи, због короне, тешко доступни. Бојим се и помислити какве ће бити посљедице овакве ситуације”, каже Кекићева.

Путујући мамограф

Превентивни прегледи жена у доба короне свели су се искључиво на повремене ад хок акције, какве су проведене и поводом октобра, мјесеца борбе против рака дојке.

“Покретним мамографом смо обишли неколико локалитета на подручју Теслића и Котор Вароша. За три дана су прегледане 254 жене. И у Дому здравља Бањалука је у склопу акције мамографисано педесетак жена. У оваквој ситуацији те су акције једина озбиљнија превенција”, каже Сузана Кекић.