Портал Скенер.инфо анализирао је досадашњи ток предизборне кампање у Републици Српској, а аутор се у тексту посебно осврнуо на нашу Социјалистичку партију. Анализу преносимо у цјелости.

За ријеч галамџије, синоними и слично изрази су такви да их, због озбиљности аутора и његовог текста нећемо објашњавати. И поред свега, у амбијенту изборне кампање за локалне изборе, друштвена сцена у изборној Републици Српској и БиХ свакодневно се попуњава галамџијама.

У функционисању локалне самоуправе проблеми се изричито појављују на искуственој равни, а испољавају се у томе што локална самоуправа лоше функционише у оба ентитета, што се исказује кроз неквалитетно задовољавање локалних потреба а испољава кроз незадовољство грађана.

Разлике у системима локалне самоуправе у ентитетима Босне и Херцеговине, гдје постоји солидно законодавство о локалној самоуправи, али очајно лоша локална самоуправа, нису настале као резултат историјских или културних разлика, још мање су проистекле из различитих теоријских схватања локалне самоуправе – оне су посљедица политичких околности.

Ни веће дреке ни мање конкретне понуде. Бирачи не очекују да ће им са изборним понудама Додик, Џаферовић и Комшић доћи у кућу. Они очекују да ће се неко од локалних изборних актера охрабрити, изаћи и рећи да је неизвршавање надлежности које им је закон ставио у дјелокруг, нешто што се у великом броју локалних самоуправа у посљедњих двадесет пет година није мењало. Неко ко има снаге и воље да подстиче предузимљивост и кооперативност, награђује успјешност, креативност, самосталаност и спроводи законе.

Шароликост реторике у изборној понуди, подржане изборном пропагандом, надмашују озбиљна и забринута лица кандидата за градоначелнике и начелнике општина, подржана још озбиљнијим, често преплашеним, кандидатима са изборних листа. Толико обећавају, да би на писменом задатку, да треба понове изговорене речи, једва добили прелазну оцјену. Обећања се са лакоћом изговарају и ослоњена су на партијске лидере у Бања Луци и Сарајеву, који немају шта друго да раде него да крпе рупе на локалним путевима. Оно мало независних кандидата и организованих група грађана, немају, осим добре воље, довољно новца да се представе изборној јавности. Њихов једини медијски идентитет обично се први пут види на гласачком листићу.

И ако је наведена констатација за локалне изборе постала правило, има и часних изузетака. То су партије са озбиљним намерама, иза којих стоји рад, искуство и озбиљност у преузимању обавеза у управљању нашим судбинама.

Једна од таквих партија је и Социјалистичка партија (СП), партија која са својим народом дијели судбину већ двадесет седам година. Партија дјела, партија која не обећава ако не може да изврши. Ова партија у јавности је још позната, јер се дио чланства и партијског руководства није водио партијским поштењем, па се самоистјерао из базе из које је потекао. Од поштења и идентитета задржао само назив, који је ЦИК у Сарајеву оспорила, јер се крадена роба не износи јавно на тржиште, поготову изборно.

Шта то Социјалистичка партија, која је готово три деценије истрајни чувар демократских вриједности, осим вриједних, радних, одговорних и лојалних људи, нуди гласачима у Републици Српској и БиХ?

Полазећи од тога да се будућост заснива на визији, СП је осмислила визију развоја локалних самоуправа у Републици Српској и БиХ, која грађанима нуди већи степен учешћа у одлучивању о стратешким, али и егзистенцијалним питањима. Овај документ је назван Манифест и основа је локалних изборних понуда, то је уговор са народом, уз међусобно повјерење, подршку и обавезу СП да одлучније остварује циљеве своје политике.

Ова партија у својој стратегији изборне кампање није свога лидера, предсједника СП Петра Ђокића ставила у врх промоције својих изборних обећања, што није случај са другим странкама које учествују у изборној кампањи. Визија развоја локалних самоуправа је основно представљање ове партије бирачима и локални лидери успјешно носе целокупну кампању.

Осим изборног залагања, снаге и воље да подстиче предузимљивост и кооперативност, награђује успјешност, креативност, самосталаност и спроводи законе, СП је на модеран начин приступила и преношењу својих изборних порука гласачима. Изборни материјал по визуелној креацији позива и нуди оптимизам гласачима. Поруке су јасне, концизне, разликује од осталих и упућују да без сопственог рада нема бољитка. У нову будућност СП улази Ударнички, што је и њен изборни слоган, који, за разлику од других, има јасну идентификацију са гласачима.

Остајем дужан да објасним ко су у политици галамџије. То су људи који су убеђени да побеђује аргумент који је представљен најгласнијим урлањем. Оправданост њиховог урлања је недвосмислена. Галамџија верује како гласним изношењем свога мишљења, може увјерити себе и остале у исправност својих мишљења. То му дјеломично и успијева, јер галамџије увек успију себе увјерити у оно што урлају, ни мјере на спречавњу епидемије вируса Цовид-19 не могу их обуздати.

Галамџије у политици урлањем траже свој спас, и за све то им је потребан глас.

Коме ће дати глас, грађани ће одлучити када за то дође вријеме.